Šta je visilica i po čemu se razlikuje od lustera?

Visilica je rasvetno telo koje se spušta sa plafona pomoću kabla, sajle, lanca ili šipke. Za razliku od klasične plafonjere, koja stoji uz sam plafon, visilica se spušta u prostor i zbog toga ima mnogo jači dekorativni efekat.

U svakodnevnom govoru ljudi često mešaju pojmove luster i visilica. To nije velika greška, ali postoji razlika.

Luster je najčešće raskošnije rasvetno telo, često sa više grana, više grla, dekorativnim detaljima, kristalima, staklom ili metalnim elementima. Visilica može biti jednostavnija, modernija i često ima jedno telo, jednu kuglu, jedan cilindar, jedan abažur, jednu linearnu LED formu ili više manjih visećih elemenata.

Najjednostavnije rečeno:

• luster je obično dekorativniji i širi;
• visilica je često elegantnija, spuštena i usmerenija;
• linearna visilica je odlična za dugačke stolove i kuhinjska ostrva;
• mala visilica je odlična za kutak, noćni stočić, šank ili dekorativno osvetljenje.

Danas se granica između lustera i visilice dosta izgubila, pa se mnogi moderni modeli mogu svrstati u obe kategorije. Zato je važnije gledati funkciju, dimenzije i jačinu svetla nego sam naziv proizvoda.

Najvažnije pitanje: gde će visilica stajati?

Pre izbora modela treba prvo odgovoriti na jedno praktično pitanje: da li se ispod visilice prolazi ili se ona postavlja iznad neke površine?

To potpuno menja pravila.

Ako se visilica nalazi iznad trpezarijskog stola, klub stola, kuhinjskog ostrva, šanka ili noćnog stočića, ona može da visi niže jer se ispod nje ne prolazi normalno.

Ako se visilica nalazi na sred sobe, u hodniku, ulazu ili bilo gde gde ljudi prolaze, donja ivica lampe ne sme biti prenisko. U suprotnom će smetati pri hodanju, vizuelno zatvarati prostor i stvarati osećaj da je plafon niži nego što jeste.

Zato se visilice najlakše biraju kada se unapred zna njihova uloga:

• Za trpezariju – visilica treba da osvetli sto i napravi prijatnu atmosferu.
• Za kuhinjsko ostrvo – treba da daje dovoljno svetla za pripremu hrane, ali da ne zaklanja pogled.
• Za dnevnu sobu – može biti centralno svetlo, dekorativni akcenat ili deo slojevitog osvetljenja.
• Za spavaću sobu – može biti centralna visilica ili bočna visilica pored kreveta.
• Za hodnik i ulaz – treba da bude dovoljno visoko da ne smeta prolazu.
• Za stepenište i visok plafon – može biti duga, višeslojna i dekorativna, ali mora biti pažljivo pozicionirana.

Standardne dužine visilica: šta zapravo piše u specifikaciji?

Kod visilica se često navode pojmovi koji kupcima nisu uvek jasni. Najčešće se sreću:

• Ukupna visina – rastojanje od plafona do najniže tačke visilice. Ovo je najvažnija mera.
• Visina tela lampe – samo visina dekorativnog dela, bez kabla, sajle ili lanca.
• Dužina kabla ili sajle – deo koji omogućava spuštanje lampe sa plafona.
• Minimalna i maksimalna visina – kod podesivih modela označava koliko visilica može najkraće i najduže da visi.
• Prečnik lampe – bitan kod okruglih visilica, kugli, abažura i dekorativnih modela.
• Dužina lampe – bitna kod linearnih visilica iznad stola, šanka ili ostrva.

Ne postoji jedna univerzalna „standardna dužina“ koja važi za sve visilice. Kod mnogih modela maksimalna visina je oko 80, 100, 120 ili 150 cm, dok pojedini modeli imaju i duže sajle ili kablove. Zato je važno uvek gledati ukupnu visinu proizvoda, a ne samo sliku.

Na slici visilica često izgleda idealno, ali ako je plafon nizak, model sa velikim telom i dugim spuštanjem može biti nepraktičan. Sa druge strane, kod visokih plafona prekratka visilica može izgledati kao da „visi ni tamo ni ovamo“ i neće napraviti željeni efekat.

Da li visilice mogu da se skraćuju?

U većini slučajeva, da — ali zavisi od konstrukcije modela.

Mnoge visilice imaju kabl ili sajlu koji se mogu podesiti prilikom montaže. Višak kabla se često uvlači u plafonsku rozetu, odnosno kapu koja pokriva priključak na plafonu. Kod modela sa lancem najčešće se mogu skinuti karike. Kod modela sa sajlama postoji mehanizam za podešavanje visine, posebno kod modernih LED visilica.

Međutim, nije svaka visilica jednako podesiva. Neki modeli imaju fiksnu metalnu šipku, pa se mogu podešavati samo ako dolaze sa segmentima različite dužine. Neki imaju specifičan sistem kačenja, pa se skraćivanje ne radi jednostavno. Kod integrisanih LED visilica ponekad kroz kablove ide i napajanje i nosač, pa tu ne treba raditi ništa na svoju ruku.

Najbolje pravilo je: ako u specifikaciji piše da je visina podesiva, model se može skratiti u predviđenom opsegu. Ako to ne piše, treba proveriti pre kupovine.

Da li kabl visilice sme da se seče?

Tehnički, kod mnogih visilica kabl može da se skrati, ali to ne znači da ga treba seći bez plana.

Kabl visilice nije samo estetski deo. On dovodi struju do lampe, a kod nekih modela učestvuje i u nošenju težine. Ako se kabl nepravilno skrati, može doći do lošeg kontakta, izvlačenja provodnika, oštećenja izolacije ili problema pri kasnijoj montaži.

Ako je potrebno skraćivanje kabla, najbolje je da to uradi električar ili osoba koja zaista zna šta radi. Kabl se mora pravilno skratiti, skinuti izolacija na odgovarajućoj dužini, pričvrstiti u stezaljku i obezbediti da težina lampe ne visi na samim provodnicima.

Posebno treba paziti kod:

• tekstilnih kablova;
• integrisanih LED visilica;
• visilica sa tankim sajlama;
• modela sa dimabilnim driverom;
• teških metalnih ili staklenih visilica;
• visilica koje imaju više visećih elemenata.

Mnogo je lakše skratiti predugačku visilicu nego produžiti prekratku. Zato je kod kupovine uvek bolje proveriti maksimalnu visinu i mogućnost podešavanja.

Kako uskladiti visilicu sa visinom plafona?

Visina plafona je jedan od najvažnijih faktora pri izboru visilice.

Plafon od 240 do 250 cm

Ovo je niža visina plafona i tu treba biti oprezan. Dugačke visilice na sredini sobe uglavnom nisu najbolje rešenje, osim ako se postavljaju iznad stola, šanka ili noćnog stočića.

Za ovakve prostorije bolji izbor su:

• kraće visilice
• kompaktni lusteri
• poluplafonjere
• plafonjere
• modeli sa manjim spuštanjem
• visilice koje se postavljaju samo iznad površine ispod koje se ne prolazi

Ako se visilica nalazi na sred sobe, treba paziti da ne visi prenisko. U većini slučajeva kod niskog plafona bolje izgleda model koji je bliži plafonu.

Plafon od 260 do 280 cm

Ovo je najzahvalnija visina za većinu stanova i kuća. Može se koristiti veliki broj standardnih visilica, posebno iznad trpezarijskog stola, kuhinjskog ostrva ili u dnevnoj sobi.

Kod centralne visilice i dalje treba ostaviti dovoljno prostora za normalan prolaz. Ako je visilica iznad stola, može se spustiti znatno niže.

Plafon od 300 cm i više

Kod visokih plafona visilica može biti mnogo izraženija. Tu dobro izgledaju veći modeli, višeslojne visilice, linearne visilice, staklene kugle u grupi ili dekorativni modeli sa dužim sajlama.

Greška kod visokih plafona je izbor prekratke lampe. Ako visilica ostane previsoko, izgubiće dekorativni efekat i neće dovoljno povezati plafon sa ostatkom enterijera.

Kod visokih prostorija treba razmišljati u proporciji: što je prostor viši i veći, to lampa može biti vizuelno snažnija.

Preporučene visine visilica po mestu montaže

Ove mere nisu stroga pravila, ali su odlična polazna tačka.

Najvažnije pravilo je da se visilica ne bira samo prema plafonu, nego prema onome što je ispod nje. Visilica iznad stola može biti niža. Visilica u prolazu mora biti viša.

Visilica iznad trpezarijskog stola

Trpezarijski sto je jedno od najboljih mesta za visilicu. Tu lampa ne služi samo da osvetli prostor, već i da napravi atmosferu. Prava visilica iznad stola može učiniti da cela trpezarija izgleda toplije, uređenije i skuplje.

Najčešća preporuka je da donja ivica visilice bude oko 75–90 cm iznad ploče stola. Ako je lampa manja i diskretnija, može ići malo niže. Ako je veća, masivnija ili vizuelno zatvorenija, bolje je da bude bliže gornjoj granici.

Kod trpezarijskog stola treba paziti na tri stvari:

Prvo, lampa ne sme da zaklanja pogled između ljudi koji sede za stolom.

Drugo, svetlo treba da pada na sto, a ne direktno u oči.

Treće, veličina lampe treba da prati veličinu stola.

Za okrugli sto lepo izgleda jedna centralna okrugla visilica, kugla, kupola ili dekorativni luster. Za pravougaoni sto često bolje izgleda linearna visilica ili dve do tri manje visilice u nizu.

Kao praktično pravilo, visilica ne treba da bude šira od stola. Idealno je da ostane bar 20–30 cm prostora sa svake strane, kako lampa ne bi delovala preveliko i kako se ljudi ne bi sudarali sa njom pri ustajanju.

Visilice iznad kuhinjskog ostrva i šanka

Kod kuhinjskog ostrva visilica ima i dekorativnu i praktičnu ulogu. Ona treba da izgleda lepo, ali i da obezbedi dovoljno svetla za pripremu hrane, serviranje, čišćenje i svakodnevno korišćenje kuhinje.

Najčešća visina je oko 75–90 cm od radne površine do donje ivice visilice. Ako su ukućani viši, ako je visilica masivna ili ako zaklanja pogled prema dnevnoj sobi, može se podići malo više. Ako je mala i usmerena ka dole, može biti bliže donjoj granici.

Za manja ostrva često su dovoljne dve visilice. Za duža ostrva lepše izgledaju tri manje visilice ili jedna linearna LED visilica. Kod rasporeda više visilica važno je da budu pravilno razmaknute i centrirane u odnosu na ostrvo, a ne nasumično postavljene prema mestu gde je trenutno izvučen kabl iz plafona.

Ako se kuhinja intenzivno koristi, treba izbegavati lampe koje se teško čiste. Staklo, metal i glatke površine su praktičniji od tekstilnih abažura, jer se u kuhinji skupljaju para, masnoća i prašina.

Visilica na sred sobe: kada da, a kada ne?

Visilica na sredini sobe može izgledati odlično, ali samo ako prostor to dozvoljava. Najveći problem je visina.

Ako se ispod lampe prolazi, treba ostaviti dovoljno slobodne visine od poda do donje ivice lampe. U praksi to znači oko 210 cm ili više. U prostorijama sa nižim plafonom to često ostavlja vrlo malo mesta za samu lampu, pa dugačka visilica može izgledati nezgrapno.

Centralna visilica je dobra ideja kada:

• plafon ima dovoljnu visinu;
• lampa nije predugačka;
• prostorija je dovoljno velika;
• ne nalazi se direktno na putanji kretanja;
• model daje dovoljno svetla za celu prostoriju ili se kombinuje sa drugim svetlima.

Ako je soba mala i plafon nizak, plafonjera ili poluplafonjera često su praktičnije rešenje. Ako se ipak želi dekorativni efekat, bolje je izabrati kraću visilicu sa širim svetlosnim snopom.

Visilice pored kreveta: čemu služe i kako se postavljaju?

Visilice pored kreveta su sve popularnije jer izgledaju moderno, oslobađaju prostor na noćnom stočiću i daju spavaćoj sobi hotelski, uređen izgled.

One mogu imati dve uloge.

Prva je dekorativna: da naprave prijatnu, toplu atmosferu pored kreveta.

Druga je praktična: da služe za čitanje, korišćenje telefona, ustajanje noću ili lagano večernje svetlo.

Ako se visilica koristi za čitanje, nije dovoljno da samo lepo izgleda. Svetlo mora padati tamo gde treba — na knjigu, jastuk ili deo kreveta, a ne direktno u oči. Zato su za čitanje bolji modeli koji usmeravaju svetlo nadole ili imaju dovoljno jak, ali prijatan izvor svetla.

Najčešće se bočne visilice postavljaju tako da donja ivica lampe bude oko 35–55 cm iznad noćnog stočića. Ako nema stočića, može se gledati odnos prema krevetu i uzglavlju. Važno je da lampa ne bude toliko nisko da smeta pri ustajanju, niti toliko visoko da gubi funkciju.

Za spavaću sobu najčešće su prijatnije toplije boje svetla, oko 2700K do 3000K. Ako se koristi za čitanje, jedna bočna visilica od oko 300–600 lumena može biti dovoljna, zavisno od abažura i usmerenja svetla. Ako je abažur taman ili zatvoren, treba jača sijalica.

LED visilice ili obične visilice sa sijalicama?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja pri kupovini.

Obične visilice sa E27, E14 ili GU10 grlima

Kod ovih visilica sijalica se menja. To je velika prednost jer kupac može sam da bira jačinu, boju svetla, oblik sijalice i kasnije lako zameni izvor svetla ako pregori.

Prednosti običnih visilica:

• lako se menja sijalica;
• može se birati topla, neutralna ili hladna svetlost;
• može se povećati ili smanjiti jačina promenom sijalice;
• dugoročno su jednostavnije za održavanje;
• dekorativne sijalice mogu biti deo izgleda lampe.

Mane:

• izgled zavisi od izabrane sijalice;
• kod otvorenih modela sijalica može blještati;
• kod više grla treba paziti da sve sijalice budu iste boje svetla;
• loše sijalice mogu kvariti utisak i kvalitet osvetljenja.

Integrisane LED visilice

LED visilice imaju ugrađen LED izvor svetla. Često su tanke, moderne, linearne, kružne ili minimalističke. Kod njih se ne menja klasična sijalica, već je svetlo deo same lampe.

Prednosti LED visilica:

• moderan dizajn;
• često vrlo lepo i ravnomerno svetlo;
• dobra energetska efikasnost;
• idealne za linearne forme iznad stola ili ostrva;
• neki modeli imaju promenu boje svetla ili dimovanje.

Mane:

• ako LED modul ili driver otkaže, popravka je komplikovanija od zamene sijalice;
• treba gledati lumen, a ne samo vate;
• nije svaka LED visilica dovoljno jaka za glavnu rasvetu;
• kod jeftinijih modela može biti slabiji kvalitet svetla ili kraći vek trajanja.

Najjednostavniji savet: ako želiš fleksibilnost i lako održavanje, biraj visilicu sa zamenljivim sijalicama. Ako želiš moderan, tanak i čist dizajn, LED visilica može biti odličan izbor, ali obavezno proveri jačinu svetla, boju svetla i garanciju.

Koliko svetla treba? Ne gledaj samo vate

Kod stare rasvete ljudi su navikli da pitaju: „Koliko vati mi treba?“ Kod LED rasvete to više nije dovoljno precizno.

Dve LED sijalice iste snage mogu imati različitu količinu svetla. Jedna LED sijalica od 10W može davati oko 800 lumena, druga više ili manje, zavisno od kvaliteta i konstrukcije. Zato je važnije gledati lumene.

Lumen označava koliko svetla izvor daje.

Lux označava koliko svetla dolazi na određenu površinu.

Jednostavna logika je:

Na primer, prostorija od 15 m² kojoj treba oko 150–200 lumena po kvadratu traži ukupno oko 2250–3000 lumena. To ne mora sve da dolazi iz jedne visilice. Može se kombinovati centralna visilica, zidna rasveta, podna lampa, LED traka ili stona lampa.

Ovo je posebno važno kod dnevne sobe i spavaće sobe, gde nije uvek prijatno da jedno jako svetlo osvetljava sve. Mnogo lepši efekat se dobija kada postoji više izvora svetla.

Praktična tabela: koliko lumena po prostoriji?

Ove vrednosti su praktična orijentacija za kućnu rasvetu. Tačan izbor zavisi od boje zidova, visine plafona, tipa lampe, abažura, rasporeda nameštaja i toga da li u prostoriji postoji dodatna rasveta.

Ako je prostorija tamna, ima tamne zidove, tamne podove ili zatvorene abažure, treba računati jače svetlo. Ako je prostorija bela, svetla i ima više dodatnih izvora svetla, može biti dovoljno manje.

Koliko grla je dovoljno?

Broj grla ne govori sve, ali može pomoći u proceni.

Ako visilica ima jedno E27 grlo, najčešće može biti dovoljna za manju prostoriju, kutak, sto, hodnik ili dekorativno osvetljenje, pod uslovom da se koristi dovoljno jaka sijalica.

Visilica sa dva ili tri grla već može biti dobra za manju trpezariju, kuhinjski sto, spavaću sobu ili deo dnevne sobe.

Visilica sa četiri, pet ili više grla može biti glavno svetlo u većoj prostoriji, ali samo ako su sijalice dovoljno jake i ako abažuri ne zatvaraju previše svetla.

Praktičan primer:

• Ako jedna LED sijalica daje oko 800 lumena:
• 1 grlo daje oko 800 lm;
• 2 grla daju oko 1600 lm;
• 3 grla daju oko 2400 lm;
• 5 grla daju oko 4000 lm.

Ali ako su sijalice slabije, ako su abažuri tamni ili ako svetlo ide samo nadole, stvarni osećaj u prostoriji može biti slabiji. Zato kod visilica nije dovoljno gledati samo broj grla. Treba gledati i tip sijalice, oblik lampe i smer svetla.

E27, E14, GU10: šta izabrati?

Kod visilica se najčešće sreću E27 i E14 grla, a kod nekih modernih i usmerenih modela GU10.

E27 je veće, standardno grlo. Dobar je izbor kada treba više svetla, kada želiš veću dekorativnu sijalicu ili kada visilica treba da bude glavno svetlo.

E14 je manje grlo. Često se koristi kod dekorativnih lustera i elegantnijih modela. Sijalice su obično slabije od E27, pa kod većih prostorija treba više grla.

GU10 se koristi za usmerenije svetlo, slično spot rasveti. Dobar je izbor kada svetlo treba da pada na određenu površinu, ali nije uvek najbolji za mekano ambijentalno osvetljenje cele sobe.

Ako kupuješ visilicu za glavno svetlo, E27 je često praktičniji. Ako kupuješ dekorativni model sa više manjih izvora, E14 može biti sasvim dobar. Ako želiš usmereno svetlo ka stolu, pultu ili detalju u enterijeru, GU10 može biti zanimljivo rešenje.

Koju boju svetla izabrati?

Boja svetla mnogo utiče na atmosferu.

Toplo bela svetlost, oko 2700K–3000K, najčešće je najbolji izbor za dnevnu sobu, trpezariju, spavaću sobu i prijatne kućne prostore. Daje topliji, udobniji i opušteniji osećaj.

Neutralno bela svetlost, oko 4000K, dobra je za kuhinju, radni prostor, hodnik, garderober ili prostor gde je važna bolja vidljivost. Deluje čistije i praktičnije.

Hladno bela svetlost, oko 6000K–6500K, retko je najbolji izbor za kućne visilice u dnevnim prostorijama. Može biti korisna u garaži, radionici ili tehničkom prostoru, ali u trpezariji i spavaćoj sobi često deluje previše hladno.

Za visilice iznad trpezarijskog stola najčešće je najbolja topla svetlost. Hrana izgleda prijatnije, prostor deluje udobnije, a atmosfera je opuštenija.

Za kuhinjsko ostrvo može se birati topla ili neutralna svetlost, zavisno od stila kuhinje. Ako je kuhinja moderna, bela i funkcionalna, 4000K može biti odličan izbor. Ako je kuhinja topla, drvena i povezana sa trpezarijom, 3000K često izgleda prirodnije.

Kako odabrati pravi model visilice?

Pravi model nije uvek onaj koji je najlepši na slici. Pravi model je onaj koji odgovara prostoru, visini plafona, nameni i količini svetla koja ti treba.

1. Prvo odredi namenu

Da li visilica treba da bude glavno svetlo ili dekoracija? Da li treba da osvetli sto, kuhinjsko ostrvo, krevet, hodnik ili celu sobu?

Ako treba da bude glavno svetlo, gledaj jačinu i raspodelu svetla. Ako je dekoracija, možeš više pažnje posvetiti obliku, materijalu i stilu.

2. Izmeri prostor

• Pre kupovine izmeri:
• visinu plafona;
• dimenzije stola ili ostrva;
• udaljenost od zida;
• mesto gde izlazi kabl iz plafona;
• visinu do koje lampa sme da se spusti.

Ovo je posebno važno kod outlet rasvete, jer se često kupuju modeli koji su veoma povoljni, ali je količina ograničena. Ako je model odličan, ali dimenzije ne odgovaraju prostoru, popust neće rešiti problem.

3. Uskladi oblik lampe sa oblikom nameštaja

Okrugli sto voli okruglu visilicu. Dugačak sto voli linearnu visilicu ili više manjih visilica. Kuhinjsko ostrvo lepo izgleda sa dve ili tri visilice u nizu. Mali kutak može dobiti karakter sa jednom dekorativnom lampom.

4. Gledaj materijal i održavanje

Staklo izgleda elegantno, ali se vide prašina i otisci. Metal je praktičan i često se lako čisti. Tekstilni abažuri daju meko svetlo, ali nisu najbolji za kuhinju. Otvorene sijalice izgledaju moderno, ali mogu blještati ako se ne izabere odgovarajuća sijalica.

5. Razmisli o svetlu, ne samo o dizajnu

Lampa može biti prelepa, ali ako baca senku gde ne treba, ako blješti u oči ili ako je preslaba, svakodnevno će smetati. Zato uvek treba gledati koliko svetla daje, u kom smeru svetli i kakve sijalice koristi.

Outlet visilice: kako pametno kupiti rasvetu po povoljnijoj ceni?

Outlet rasveta je odlična prilika kada želiš lepši, kvalitetniji ili dekorativniji model po povoljnijoj ceni. Visilice su posebno dobre za outlet kupovinu jer imaju jak vizuelni efekat. Jedna dobro izabrana visilica može promeniti celu trpezariju, dnevnu sobu ili spavaću sobu.

Ali kod outlet kupovine treba biti praktičan.

Pre kupovine proveri:

• ukupnu visinu lampe;
• da li se visina podešava;
• broj grla;
• tip sijalica;
• da li je LED integrisana;
• dimenzije lampe;
• da li odgovara visini plafona;
• da li je količina ograničena;
• da li se uklapa sa stilom prostora.

Najbolja outlet kupovina nije samo najniža cena, već model koji se zaista uklapa u prostor. Ako pronađeš visilicu koja odgovara dimenzijama, stilu i potrebnoj količini svetla, outlet može biti odličan način da dobiješ mnogo bolji vizuelni efekat za manje novca.

Kako se montira visilica?

Montaža visilice zavisi od modela, težine, plafona i instalacije, ali osnovni redosled je uglavnom sličan.

Prvo se isključuje struja na osiguraču. Ovo je obavezan korak i ne treba ga preskakati.

Zatim se proverava gde izlazi kabl iz plafona i kakav je plafon. Nije isto montirati lampu u beton, ciglu, drvenu gredu ili gips ploču. Teže visilice moraju biti pričvršćene u dovoljno čvrstu podlogu. Kod gipsanih plafona često su potrebni posebni tiplovi, nosači ili dodatno ojačanje.

Nakon toga se postavlja nosač ili montažna pločica koja dolazi uz lampu. Pre konačnog zatezanja treba podesiti visinu visilice, poravnati je i proveriti da li stoji centralno.

Zatim se povezuju provodnici. U zavisnosti od lampe i instalacije, najčešće postoje faza, nula i uzemljenje. Kod nekih rasvetnih tela uzemljenje nije potrebno jer su drugačije konstrukcije, ali to ne treba pretpostavljati. Uvek treba pratiti uputstvo proizvođača.

Na kraju se zatvara rozeta, postavljaju sijalice ako ih model koristi i uključuje struja radi provere.

Ako nisi siguran u instalaciju, ako je lampa teška, ako plafon nije čvrst ili ako su kablovi stari, najbolje je pozvati električara. Kod rasvete nije problem samo da lampa zasvetli, nego da bude bezbedno pričvršćena i pravilno povezana.

Najčešće greške pri izboru visilice

Jedna od najčešćih grešaka je kupovina lampe samo zato što lepo izgleda na slici. Slika ne pokazuje uvek stvarnu veličinu, dužinu kabla, jačinu svetla i odnos prema prostoru.

Druga greška je pogrešna visina. Prenisko postavljena visilica smeta, zaklanja pogled i može delovati napadno. Previsoko postavljena visilica gubi efekat i često ne osvetljava površinu dovoljno dobro.

Treća greška je premalo svetla. Mnogi dekorativni modeli izgledaju lepo, ali imaju zatvorene abažure ili koriste slabije sijalice. Ako je to jedino svetlo u prostoriji, rezultat može biti taman prostor.

Četvrta greška je pogrešna boja svetla. Hladna svetlost u trpezariji ili spavaćoj sobi često deluje neprijatno. Previše topla svetlost u radnoj kuhinji može biti nedovoljno jasna.

Peta greška je pogrešan odnos veličine lampe i stola. Mala visilica iznad velikog stola izgleda izgubljeno. Prevelika visilica iznad malog stola deluje teško i nepraktično.

Šesta greška je zanemarivanje održavanja. Lampa sa mnogo sitnih detalja može biti prelepa, ali ako se nalazi u kuhinji ili iznad stola, treba računati na redovno čišćenje.

Brzi vodič po prostorijama

Najčešća pitanja o visilicama